18 svakodnevnih malih promena kojima možeš da unaprediš svoj Život

1. Budi otvorena za promene

Sve promene su za tvoje dobro. Većina nas to tako i doživi nakon nekog vremena, kad se prašina slegne. Dok se promena događala, mnogi od nas su je doživljavali kao nešto najgore u životu, da bi na kraju otkrili njenu sasvim drugačiju formu. Ona bi postala nešto najbolje što nam se dogodilo u životu. Ali, činjenica je da ovo vredi za sve što nam se ikad dogodilo u životu, ali mi to ne znamo i zato to ne možemo prihvatiti.

Nama se čini da su se stvari pogoršale. Ipak, sve su to “pakovanja” mehanizama uma jer su oni ograničeni unutar svojih konstrukcija i sećanja

Najvažnija veština koju možemo razviti u životu je da prihvatamo sve ono što nam se nađe na putu i da se ne opiremo. Jedino to možemo razumeti ako duboko shvatimo da postoji razlog zašto se sve dešava. A dešava se zbog našeg dobra.

U momentu kad odlučiš da kreneš s promenama u svom životu, najvažnije je prvo početi od promene svojih pretpostavki o tome zašto se promene i događaju. Mislim da se one događaju zbog onoga što mi zaista jesmo, zbog naše prave prirode i onog zašto smo ovde. Smisao života je u ponovnoj izgradnji samoga sebe u nešto sasvim novo, i to kroz sadašnji trenutak.

Šta je ono što želiš da promeniš u svom životu? U čemu želiš da uspeš?

Šta je potrebno da uradiš, promeniš u dosadašnjim navikama da bi uspela u ovoj nameri?

2. Pronađi vremena za meditaciju tokom svakodnevnih aktivnosti

Svi već znamo da uz meditaciju jasnije i trezvenije razmišljamo. O meditaciji je, avaj, lakše govoriti nego je upražnjavati jer nema univerzalnog tipa meditacije. Umesto da obećaš sebi kako ćeš sigurno „početi da meditiraš”, prosto udeni nekoliko minuta meditacije u svakodnevne aktivnosti. Sedi u tišini dok čekaš da se kafa skuva u aparatu ili stavi slušalice dok si u gradskom prevozu i ujutro ideš na posao i slušaj neku aplikaciju za meditaciju.

Kad se navikneš na meditaciju za koju ti nisu potrebni dodatno vreme ili napor, poželećeš da je upražnjavaš duže i češće. Onda ćeš biti spremna za 20 ili 30 minuta meditiranja. Ako, međutim, kreneš od toga da je za meditaciju potrebno naći vremena koje nemaš ili u nju uložiš dodatan napor a ti si na izmaku snaga, nećeš nikad ni početi uprkos dobrim namerama. Umesto što pokušavaš da precrtaš još jednu stavku s liste obaveza, razmisli kako da uklopiš meditaciju u postojeću rutinu.

3. Odustani od beskorisnih naloga na društvenim medijima

Uloži nekoliko minuta ove nedelje u kompletnu detoksikaciju svojih društvenih medija. Odustani od profila ili pročisti sve naloge koji te više ne inspirišu, ne usrećuju ili ti ne popravljaju samopouzdanje. Umesto naloga koji ti ničemu ne služe otvorit one koji će ti biti korisni. Zaprati osobe kojima se diviš kako bi se umrežila s njima i učila od njih ili potraži medije za meditaciju ili inspiraciju koji će ti biti podsetnik da budeš smirena i srećna kad god ih posetiš.

Razmisli da li te blogovi ili profili koje pratiš opskrbljuju inspirativnim sadržajem ili te samo podsećaju na sopstveno žalosno stanje. Vreme je i da prestaneš da pratiš prijatelje i neprijatelje iz srednje škole ili rođaka bivšeg dečka svoje najbolje drugarice s fakulteta s kojim si izašla par puta. Umesto što pratiš tuđe živote, živi svoj.

4. Kaži NE onda kad misliš NE

Koliko često pomisliš NE ali to ne kažeš? Uhvatiš li sebe da drugima činiš usluge kad si preopterećena? Preuzimaš li na sebe poslovne obaveze kolega kad si i sama zatrpana, ali imaš potrebu da svima pokažeš svoju radnu etiku? Da li govoriš DA planovima zbog kojih nisi srećna ili izlaziš s prijateljima samo da bi izbegla sindrom propuštenih događaja iako želiš da ostaneš kod kuće i opustiš se? Jedna od najmoćnijih stvari koje možeš da uradiš za svoje mentalno zdravlje jeste da kažeš ono što misliš i ostaneš verna onome što ti je potrebno.

Savladaj veštinu govorenja „NE”. Reci „Rado bih ti pomogla, ali trenutno mi je raspored prepun i ne bih mogla da posvetim onoliko pažnje i vremena tom zadatku koliko on zaslužuje” i „Večeras mi je potrebno da budem sama, ali možemo na kafu za vikend” kad god osetiš potrebu da nekom udovoljiš.

5.  Birajte eterična ulja prema raspoloženju

Kad si pod stresom, uznemirena ili prosto loše raspoložena, ponekad male stvari koje činiš za sebe znače mnogo. Ja volim da koristim etarska ulja u raznim prilikama, ali mi je omiljeno ono koje mi popravlja raspoloženje. Ako želiš da se oslobodiš stresa ili da se opustiš, probaj eterično ulje lavande. Ako ti je potrebna dodatna energija ili želiš da popraviš raspoloženje, probaj ulja nane ili citrusa. Ako nemaš raspršivač mirisnih ulja, stavi nekoliko kapi na ručni zglob i slepoočnice ili nekoliko puta duboko udahni miris iz bočice.

6. Pronađi vremena za ljude koji te zasmejavaju

„Smeh je najbolji lek” – taj izlizani kliše svi smo čuli sto puta, ali u njemu ima prilično istine. Sproveden je niz istraživanja o terapeutskim svojstvima smeha. Smejanjem se oslobađaju endorfini koji popravljaju mentalno zdravlje i bude duh zajedništva. Osećaj pripadnosti ključan je za mentalno zdravlje, zato čak i ako više voliš da budeš sama, izdvoj neko vreme za negovanje smislenih (i zabavnih) odnosa s ljudima koji te zasmejavaju.

7. Izdvoj bar 30 minuta za opuštanje pre spavanja

Dobar san je ključan za mentalno zdravlje, a mi pre spavanje obično besomučno radimo za svojim laptopovima ili listamo Instagram dok nam glava ne klone na jastuk. Problem s modernim načinom života jeste taj što ne dozvoljavamo telu da se opusti i mirno utone u san. Liši se piljenja u ekran najmanje 30 minuta pre odlaska u krevet. Isto tako, oslobodi se svega onoga što odvlači pažnju ili izaziva stres. Napravi sebi toplu kupku, radi blage vežbe istezanja ili popi čaj od kamilice i čitaj knjigu.

8. Isprobaj metod „Biraj ponovo” kad te obuzmu loše misli

Prvi put sam se susrela s ovim metodom u knjizi Super Attractor Gabi Bernštajn, mada mi je poentu tog metoda terapeut govorio godinama. Stvar je u tome da istreniraš svoj um da se oslobodi negativnih emocija i usmeri na ono što je pozitivno. Prvi korak je primetiti negativnu misao. Svi mi vodimo unutrašnji dijalog i svakog dana čujemo svoje destruktivne misli („Nisam dovoljno dobra” ili „Nisam lepa kao ona” ili „Imam toliko obaveza da nema šansi da ih sve završim”).

Kad primetiš negativne misli, odmah reaguj. Zameni negativnu rečenicu nekom pozitivnom rečenicom ili mantrom jer svi imamo moć da biramo misli kojima ćemo se upravljati u postupcima, verovanjima i mentalnom zdravlju.

9. Oslobodi se nepotrebnog, raščisti prostor

Kad god si u iskušenju da prljav veš baciš na pod, seti se da uredna soba znači i uredne misli. Nered u prostoru u kom živiš i radiš prenosi se na nered u mislima, zato izdvoj malo vremena ove nedelje da središ fioke ili ormare. Kad raščistiš prostor, vodi računa da i ostane čist i uredan tako što će sređivanje postati deo tvojih svakodnevnih aktivnosti. Recimo, namesti krevet svakog jutra i prebrišite sve površine uveče.

10. Pitaj, pitaj

Najbolji savet koji sam ikad dobila za stresne trenutke ili periode kad se osećam bespomoćno ili tužno, jeste da prosto izađem iz toga. To mi je stvarno promenilo život. Čim obratiš pažnju na sreću drugih ljudi, tvoji problemi postaju nevažni ili mali. Iako ti se može učiniti da je dobro ponekad se isprazniti i ispričati sve drugima, verovatno ćeš se osećati bolje ako pitaš sagovornika kako se on oseća (i zaista saslušaš odgovor).

Sem toga, kad se osećaš loše ili prolaziš kroz težak period, postavljanje pitanja doprinosi tvom ukupnom mentalnom zdravlju. Budi radoznala u vezi sa svim, neprestano uči i nastoj da više saznaš o drugima nego što pričaš o sebi.

11. Prošetaj se

Ako ti je potrebno malo energije ili nešto što će vam popraviti raspoloženje, sve što treba da uradite jeste da izađete napolje. Čak i ako je hladno napolju, to će vam sigurno popraviti raspoloženje i zdravlje. U jednom istraživanju ustanovljeno je da je 20-minutna šetnja sasvim dovoljna da se osećate srećnije. Opšte uzev, postoji čvrsta veza između vremena provedenog u prirodi i smanjenja stresa, pa zgrabite svoju prolećnu jaknu i provedite pauzu za ručak napolju ili umesto u teretanu otiđite u šetnju. Ako ste u prilici, uklopite šetnju u svakodnevne aktivnosti. To će vam popraviti i mentalno i telesno zdravlje.

12. Reci „Hvala” umesto „Izvini”

Imam groznu naviku da se stalno izvinjavam. Kažem „Izvini” i kad nisam dobro čula šta je neko rekao, i kad slučajno zakačim prolaznika, i kad zakasnim, i kad pogrešim (a često kasnim i grešim). I mada je „Izvini” samo reč, jezik utiče na našu svest i osećanja prema sebi, a žene su posebno naučene da iskazuju ljubaznost tako što preskromno govore o sebi. Zato se sada svesno trudim da umesto „Izvini” kažem „Hvala”. Rečenicom „Hvala vam na strpljenju” umesto „Izvinite što kasnim” iskazujete zahvalnost, ali i dosledno vežbate da budete ljubazniji prema sebi.

13. Obuci toaletu koju čuvaš za posebne prilike

Svi smo naučeni da „čuvamo” nešto za posebne prilike. Skupe haljine nosimo samo na otmenim događajima (nikako u kafić četvrtkom veče), a ukrasne sveće palimo samo kad nam dođu gosti, nikad kad smo same kod kuće. Ali zašto bismo čekale posebnu priliku da radimo ili oblačimo ono zbog čega se osećamo posebno? Odustanite od odlaganja zadovoljstava. Otvorite bocu šampanjca utorkom, stavite jarkocrveni ruž na posao sredom i prestanite da čekate posebnu priliku da obujete omiljene cipele.

14. Praštaj

Smatra se da onom kome praštamo tim postupkom činimo dobro i upravo je to ono što nas sprečava da uopšte praštamo (jer ne zaslužuju svi da im činimo dobro). Praštanje je pak korisnije za onog ko prašta nego za onog kome se prašta. Praštanje znači oslobađanje od negativnih osećanja koja pogubnije deluju na nas nego što možemo i da zamislimo. Trudite se da prihvatate ljude onakvi kakvi su jer shvatate da se često razočarate u druge zbog sopstvenih pogrešnih očekivanja a ne zbog samih postupaka drugih ljudi.

15. Pokreći telo svakog dana barem 30 minuta

Veza između uma i tela izuzetno je snažna pa se kretanjem ne unapređuje samo fizičko već i mentalno zdravlje. Čak i ako nemate vremena za „vruću” jogu ili visokointenzivni intervalni trening, trudite se da ste u pokretu barem 30 minuta svakog dana. Šetajte na pauzi za ručak, vežbajte vinjasa jogu kod kuće ili igrajte uz poletnu muziku dok kuvate ručak. Bez obzira na to koliko vremena imate, trudite se da ta fizička aktivnost bude nešto čemu se radujete a ne napor od kog zazirete.

16. Vežbaj usmeravanje pažnje dok jedeš

Usmeravanje pažnje je naprečac osvojilo svet mentalnog zdravlja i mada ta tema može biti vrlo složena, usmeravanje pažnje je zapravo prilično jednostavno. Usmeriti pažnju znači potpuno postojati u sadašnjem trenutku. Živeti sa svesnom i usmerenom pažnjom znači usmeriti se na ono što doživljavaš u ovom trenutku, bez prejudiciranja budućnosti ili razmišljanja o prošlosti.

Iako se usmeravanje pažnje koristi u određenim vrstama terapije i meditacije, pravi izazov je vežbati je u običnim, svakodnevnim aktivnostima, na primer tokom obroka. To što ćeš usmeriti pažnju na obedovanje pomoći će ti ne samo da kontrolišeš svoje navike tokom jela, već i da unaprediš ukupno mentalno zdravlje. Ustani od radnog stola, ugasi TV i svesno se usredsredi na miris i ukus hrane. Sažvaći zalogaj bez žurbe i oseti zahvalnost za sve hranljive sastojke koje unosiš. Obrati pažnju na to kako se tvoje telo oseća i zaustavi se kad više nisi gladna.

17. Budi zahvalna na nečem novom svakog dana

Možda si čula za vođenje dnevnika zahvalnosti, u koji zapisuješ sve ono na čemu si zahvalni kao vid meditacije, ili shvataš koliko je zahvalnost važna za tvoje veze i psihološko zdravlje. Spisak stvari na kojima si zahvalna može da bude i nematerijalan i možeš ga praviti u mislima svako veče pred spavanje umesto da brojiš ovce (što je popularizovao Bing Krozbi).

Iako svaki osećaj zahvalnosti stvara pozitivnost, postavi sebi kao zadatak da svakog dana pronađeš nešto novo na čemu si zahvalna. Zapisuj to svake večeri kako bi shvatila da porodica ili osam sati sna nisu jedine dobre stvari u tvom životu. Ne samo što će te ovo usrećiti, već ćeš tokom celog dana usmeravati pažnju na nešto novo na čemu si zahvalna.

18. Stremi ka svom cilju

Imati cilj i svrhu u životu jedan je od najvažnijih elemenata mentalnog zdravlja. U jednom istraživanju utvrđeno je da se ljudi koji su sebi postavili cilj u životu mnogo bolje oporavljaju posle negativnih događaja, dok je drugo istraživanje pokazalo da ljudi s cilje zapravo žive duže. Tvoj „cilj” ne mora da bude karijera niti to treba da bude nešto za šta vam je potreban čitav život. Vaš cilj i svrha jesu ono što sami smatrate razlogom svog postojanja ili ono što vas najviše ispunjava. To može biti briga o deci, borba za neki viši cilj ili čak stvaranje smislenog umetničkog dela. Bez obzira na to šta ti je cilj, radi na njemu svakog dana. Radi ono što te ispunjava (i što nema nužno veze sa uspehom ili novcem). Ako nisi sigurna šta ti je cilj (a mnogi nisu), ne zaboravi da je to put a ne destinacija. Svakodnevno ili nedeljno izdvoj vreme za ono što voliš da radiš, bio to sport, slikanje ili briga o životinjama u azilu. Svakog dana radi ono zbog čega ti sati prolete kao minuti.